Neznanje i predrasude u neprosvećenom društvu dovode do osećaja straha i srama kod ljudi obolelih od psihičkih bolesti. Kao posledica, oboleli često ne traže stručnu pomoć.
Zamislite srčanog bolesnika koji se stidi da ide kod kardiologa; ili astmatičara koji krije da redovno posećuje plućnog lekara. Potom zamislite kako porodica i prijatelji kažu osobi posle traume (npr. posle pada na skijanju) da ne ide na neophodnu operaciju niti na fizioterapiju, da će sve proći samo od sebe; da se uozbilji, da se bori! Zvuči neverovatno, zar ne?!
Zatim pokušajte da odgovorite na pitanje zašto se osobe koje boluju od duševnih bolesti tretiraju drugačije u našem društvu? Zašto sa kolegama ne razmenjujemo iskustva o psihoterapeutima i psihijatrima; zašto to nije tema na slavama i rodjendanima kao što su lekovi za povišen krvni pritisak ili insulin?
Razlog su predrasude i neznanje.
Mentalne bolesti u Nemačkoj
U zapadno-evropskim zemljama mentalne bolesti već dugo nisu tabu. Epidemiološki podaci pokazuju da u Nemačkoj godišnje 27,8 % populacije oboli od psihičkih bolesti. U toku života skoro svaki drugi čovek (42,6 %) oboli od bar jedne duševne bolesti. Od ljudi koji pate od simptoma psihičkih poremećaja u Nemačkoj 64% redovno posećuje psihoterapeuta.
Troškovi višegodišnje psihoterapije u u potpunosti pokriva zdravstveno osiguranje! Posebna pažnja se posvećuje mentalnom zdravlju dece.
Izvor: https://cache.pressmailing.net/content/667ed688-069c-4ea5-9614-2fde48c565e6/DPtV_Report_2021.pdf