„Jedna od mnogih"
PREDGOVOR AUTORKE
U mom debitantskom romanu posmatram položaj žena kroz kulturnu, političku, versku i socijalnu prizmu. Pričama (skoro fragmentima) o ženama različitih generacija, različitog obrazovanja i socijalnog porekla, a koje su živele na različitim mestima i u različitim vremenima, pokušavam da pokažem da su one sve snažne, ali i nežne i blage. Svaka je jedna od mnogih. Njihovu upornost skiciram kroz sukobljavanja sa nasiljem – porodičnim, seksualnim, verbalnim, vršnjačkim i socijalnim (ratovi, siromaštvo). Postoje različiti oblici snage i žene su najjače kada se udruže i kada jedna drugoj pomažu. U vremenima kada odanost gubi na važnosti, insistiram na zajednici.
Bajkama inspirisanim slovenskom mitologijom postuliram da žene svoje simbole nalaze u majkama, bakama, komšinicama, učiteljicama, drugaricama, pa čak i u ćerkama i unukama.
Inspiracija za ovu knjigu je moja baka Živka Filipović. Bila je moja snaga, moja podrška, moja ljubav. Bila je blaga, a jaka. Za mene - bila je boginja. Iako roman ima autobiografskih elemanata, fikcija je, i molim da se kao takav razume. Likovi i događaji oko mojih stvarnih, voljenih prijateljica - Verice (Verke) i pokojne Ksenije su skoro u potpunosti delo moje mašte (igračica Lada je izmišljen karakter i nemile stvari kroz koje ona u mojoj knjizi prolazi su moja kreacija i metafora).
Izvinjavam se muškarcima - u mom romanu muški likovi su samo statična scena za žene. Ali, bez bine, mi žene i ne možemo da ostvarimo neke od najlepših uloga. Svakom muškaracu koji je u mom životu ostavio trag sam iskreno zahvalna. Mom suprugu Marku dugujem mnogo. On mi je uvek pružio praznu i čvrstu scenu na kojoj mogu da zablistam.
Ponekad, neko mora da vas gurne na binu. Tu ulogu je preuzeo moj dragi prijatelj Boris Lučić. Bez njega, ove knjige ne bi ni bilo.
Završila bih rečima Toni Morison:
„Napisala sam svoj prvi roman jer sam želela da ga pročitam“.
Ja želim da ga moja divna mama Ljiljana Đorđević i moja najdivnija ćerka Mila pročitaju.
dr Talija Milošević
Foto: Melissa Bungartz Fotografie Erleben
Recenzije o romanu „Jedna od mnogih"
„Čudesan roman. Pletenica ženskih likova koji se stapaju u jedan, kao neki duh slovenske boginje koji prožima postojanje naših prostora i naših žena, isto toliko jak i neuništiv koliko je nežan i jedinstven. Talija je uspela da nam ponudi mozaik likova, snova i osećanja koji nas povezuje sa iskonskim bićem žene, najdrevnijim božanstvima ovih prostora."
Boris Lučić, autor romana Kleos
„Roman koji je pred čitaocima problematizuje žensko pitanje kroz ispisivanje ženskih istorija (takozvano žensko pismo ili ,,HERstory’’), ali bez radikalnih feminističkih pretenzija koji bi ugušili smisao pojedinačnog ženskog iskustva jedne sasvim obične mlade žene. Milica, harizmatična i druželjubiva studentkinja iz Beograda odlazi u potragu za boljom budućnošću u Minhen, na doktorske studije, gde će postati ugledna doktorka biohemije, supruga i majka. Mirisi roditeljskog doma, smrt bake i majčina bolest, ukus detinjih nadanja i turbulentan puls Beograda devedesetih koje je, samo naizgled, pokopala u sećanje, ostaviće neizbrisiv trag na Miličino sazrevanje, postavši životvorni i sveprisutni poput arhetipova usađenih u naše ,,kolektivno nesvesno’’.
Ovaj duboko proživljeni roman se ne bavi temom marginalizacije ili obespravljenosti žena per se, već preispituje žensko iskustvo kroz opipljive, autentične epizode iz života žena koje pripadaju različitim generacijama, neraskidivo povezanim ljubavlju, odanošću i požrtvovanjem. Iako (i srećom) nesvodiv na grubi feministički okvir, debitanstki roman Talije Milošević donosi nam, jungovski rečeno ,,susret sa sobom’’: preispitivanje vrednosti na kojem je počivalo društva s početka 20. veka, ali izmeštanja tog sistema vrednosti u 21. vek, u susret izmenjenim potrebama savremenih žena, njihovim novim društvenim ulogama i potpuno novoj interpretaciji društvene stvarnosti.
Roman je apoteoza ženi i znamen ,,dobrovoljnom’’ ženskom stradanju za ,,žensko pitanje’’, koje istovremeno slavi snagu i otpornost ženskog duha kroz vekove."
dr Ivana Krsmanović,
Profesorka
Fakultet tehničkih nauka Čačak
Katedra za društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Kragujevcu, Srbija
„Teško je biti objektivan kad si upoznat s likovima iz stvarnog života. Dodatni nivo subjektivnosti predstavlja lični doživljaj verovatno jedinog bezuslovnog tipa ljubavi.
Ovaj roman je pokušaj uzvraćaja, pismo unuke svojoj baki na samom zalasku života. Vrteška emocija koja vozi od Srbije početkom 20. veka do Minhena sto godina kasnije. Pet generacija žena osudjenih na dosadni slovenski patrijarhat sa predvidljivim ponašanjem društva učenog kako se ponaša u kući a kako na ulici. Medju muškim likovima je nedovoljno tihih junaka kako istorija teče, i ne čini se ljudskim ne osetiti bes tokom opisa života naših prababa i čukunbaba, i odnosa njihovih očeva, supruga i braće prema njima.
A opet, krhko žensko biće je majstorski opisano ovde u stanju da pretvori bol i nesreću u postojanu ljubav koja ne traži ništa za uzvrat.
Ovo nije ženski roman, iako ga ženski likovi nose u potpunosti. Ovo je roman o ljubavi izmedju bake i njene unuke. I svi oni koji su imali sreću da odrastu sa bakom će, čitajući ovaj roman, proći kroz emotivni vrtlog sopstvenih sećanja na bezbrižno vreme kada je, ma šta god da su uradili, tu bio neko da posegne za najneuverljivijim opravdanjima za njihove nestašluke i nevaljalstva."
dr Dušan Popov-Čeleketić, naučnik
