Zašto je krv crvene boje?

Još kao deca smo naučili ne samo kakav ukus ima krv, već i koje je boje.

Ali, zašto je krv crvene boje? I, da li je krv baš uvek iste crvene boje?

I zašto moje vene izgledaju prilično plavo (a nisam princeza)…A vaše? Kako to?

Da počnemo od onoga što našoj krvi daje crvenu boju, a to je protein koji se zove - hemoglobin.

Crvena krvna zrnca (eritrociti) su 90% izgrađena upravo od hemoglobina čija je funkcija da prenosi kiseonik iz pluća do svih naših tkiva i ćelija. Hemoglobin se sastoji od četiri globulinske jedinice od kojih svaka sadrži po jedan atom gvožđa (Fe) = znači ukupno četiri atoma Fe u jednom hemoglobinu. Upravo je to gvožđe zaslužno za crvenu boju krvi.

Kada udahnemo, kiseonik (O2) se u plućima vezuje za gvožđe jedne globulinske jedinice, a taj proces je kooperativan - olakšava vezivanje drugog molekula O2 za gvoždje druge jedinice ovog proteina (setimo se - ukupno četiri). Prostorna struktura proteina se time menja (sa kiseonikom naziva se = oksihemoglobin). Istovremeno, menja se i boja hemoglobina a time i crvenih krvnih zrnaca i naše krvi u - SVETLOCRVENU.

Svetlocrvena krv transportuje kiseonik do naših ćelija, otpušta ga (ponovo kooperativan proces) čime se boja hemoglobina i time krvi menja u - TAMNOCRVENU (bez kiseonika = dezoksihemoglobin). Znači bez kiseonika krv je tamno crvene boje. Ovo ste sigurno zapazili više puta: kada vam vade krv iz vene, izuzetno je tamna - jer u venama teče krv bez kiseonika, vraćajući se u srce koje će krv sprovesti u pluća po novu dozu O2.

Da li to onda znači da bi krv bez hemoglobina bila bezbojna, ili druge boje? Da, tako je. Uzmimo za primer insekte. Ako ste nekada ubili neku bubu, videli ste da ne teče crvena krv (oprez - krv kod komarca je NAŠA krv!). Insekti poseduju otvoreni krvni sistem, njihovi organi praktično plivaju u krvi (tačnije u hemolimfi). Krv kod insekata NE transportuje kiseonik (već tu funkciju preuzimaju otvori traheje), krv nema hemoglobin i zato i krv nije crvene boje.

Razumeli smo zašto je ljudska krv uvek crvena (ali različitih nijansi), ali kako onda da su naše vene koje vidimo kroz kožu - PLAVE?

E pa nisu.

U pitanju je OPTIČKA VARKA. Kada svetlost pada na kožu, koža apsorbuje dosta crvenog svetla (a što je apsorbcija bolja – to se boja manje vidi). S druge strane, plava svetlost ne prodire duboko u tkivo kao crvena, već se reflektuje sa vena nazad u naše oči. Efekat je sličan optičkoj iluziji zalaska sunca (ali obrnutih boja) - belo sunce deluje crveno jer se u ovom slučaju apsorbuje plava boja od strane atmosfere, a crvena reflektuje.

Čitala sam ranije da je upravo ova optička varka plavih vena nešto što je zaslužno za izraz postojanja “plave krvi” kod plemića. U srednjovekovnoj Španiji, kada su Mavarci ugledali svetle Germane (kod kojih su zbog svetlije kože vene vidljivije) zaključili su da ovi visoki, plavi ljudi i dobri ratnici imaju plavu krv.

Zanimljivo: naše telo je pravi ekspert u reciklaži i pažljivo je sa svojim resursima. Svakih 120 dana naše telo razgrađuje stare eritrocite ali čuva gvožđe iz hemoglobina koje potom ugrađuje u novi hemoglobin, u nova crvena krvna zrnca.

I ne samo to.

Kao rezerva u slučaju akutnih potreba (patologije, krvarenja) gvožđe se akumilira u proteinu zvanom - feritin, koji se pretežno nalazi u jetri.