Tamničar

Naišao je u trenutku kada sam postajala prozirna od tuge. Namirisao je moju setu, opipao patnju. I nije hteo moj bol da ublaži - on se u njega uselio. 

Ivan.

Svet mi je bio preglasan, a on je bio tišina. Nije kao drugi ljudi došao sa zahtevima, već sa razumevanjem. Ušao je u moj svet iznenada, posle jednog posta na Instagramu. Postavila sam crno-belu fotografiju šolje kafe na kišnom prozoru, napisavši:

„Kafa sluša bolje od nekih ljudi“

- Danas ti je onaj dan kad kafa nema ukus, je l’ da? – napisao je.

Kada sam ga pitala kako zna, odgovorio je:

- Osećam te. Napravi drugu šolju pa da pijemo kafu zajedno, preko vajbera.

To mi se dopalo. Bio je šarmantan, duhovit, načitan. I od tog trena uvek dostupan da se dopisujemo. Ponekad nije ni morao da pita šta mi je – on je to znao. Bio je onaj drug koji je sve osećao. Davao mi je komplimente, savete, bio saosećajan i strpljiv.

I to u mesecima u kojima sam se raspadala. Otac mi je umirao - negovala sam ga. Bivši mi je srce slomio. Najbolja drugarica se preselila u Kanadu.

Bila sam sama. I usamljena. A Ivan je bio svuda.

Postajao je moja potpora.

Mislila sam da od njega ne dolazi opasnost – oženjen, porodičan čovek koji traži neobavezno druženje preko mreže. A ja sam ionako bila zatvorena prema pravom svetu, nespremna za bilo šta više. Stare, prave prijatelje sam izbegavala jer bi me njihova toplina (i njihova sreća) naterala da se suočim sa sopstvenom krhkošću – a to nisam smela.

Oduvek sam imala muške prijatelje, verne drugare. Verovala sam da sa Ivanom gradim isto takvo iskreno prijateljstvo, otvoren odnos. Ali nisam shvatala da je Ivan drugačiji od muškaraca koje sam do tada znala.

On je moje strahove čuvao kao pukotine u koje kasnije može da se uvuče. Nije krao moje tajne - navodio me je da mu ih sve poklonim.

I jesam.

Lovio me je strpljenjem.

Godina je prošla dok nisam primetila da on naše drugarstvo kroji po svojoj meri. Pretvorio ga je u oklop u koji me je zazidao. A kada je bio siguran da iz njega neću izaći, počeo je da mi oduzima snagu hraneći njome sopstveno samopouzdanje.

Očekivao je od mene da sam mu stalno dostupna. Da slušam njegove glasovne poruke, monologe, ideje, da se divim njegovoj genijalnosti. Žalio se da poslovno ne dobija zaslužene uspehe, da ga u kući ne poštuju dovoljno.

Ah, bio je potpuno zaljubljen u sebe, a ja slepa. 

Pričao je o drugim ženama koje žele sa njim da se dopisuju, a koje on – zbog mene – ignoriše.

Umeo je da izazove moju požrtvovanost.

Davala sam, a on je uzimao.

Poštovala sam ga, a bivala sve manje vredna.

Sve druge niti oko mene je prekinuo. Ostao je samo on: moj jedini prijatelj, moj jedini svedok i na kraju – moj tamničar. A ja sam bila jedina publika njegovoj drami.

Sve dok me jedne večeri nije pogodio blic:

- Zaljubljena si u mene – rekao mi je, i savetovao da se ne borim protiv toga, da prihvatim. Da otvoreno pričamo o tome.

Ćutala sam. Ne zato što nisam imala reči, već zato što sam konačno čula sopstveni glas koji je mesecima bio ugušen - njegovim porukama u četiri ujutru, njegovim „samo ti me razumeš“, ili „zar posle svega što sam učinio za tebe...?“.

U tom trenutku sam shvatila da je konačno prestao da se pretvara. Naše prijateljstvo je bilo posedovanje.

Čim smo prekinuli razgovor, bacila sm telefon na sofu. Celo veče sam se plašila da ga dotaknem. Utonula sam u mrak.

Narednih dana mu nisam pisala. Povukla sam se u sebe, da sebi oprostim. Počela sam da pričam naglas sama sa sobom - nedostajalo mi je da čujem sopstvene misli.

Svaki put kada bih osetila poriv da mu pišem, da se objasnim, da proverim da li je on zadovoljan – setila bih se njegove rečenice i onog trenutka kada je skinuo masku saosećajnog prijatelja.

Shvatila sam da ne treba da se stidim da sam mu verovala. Nije greška verovati. Ali je greška ostati kada ti neko pokaže kakav je.

Otišla sam tiho. Nije bilo poslednje poruke pune optužbi. Samo sam ga blokirala na svim mrežama i aplikacijama.

Danas, kada pomislim na Ivana, ne osećam više ni bol ni sramotu.

Osećam samo mučninu.

---

 *Pripovetka je objavljena u okviru zbirke "Friday - Uglavnom o muškarcima i ponečemu još", u izdanju Književnih vertikala, 2026.

• 

• 

•