Reproduktivno kloniranje je stvaranje potomstva identičnog kloniranoj jedinki.
Čuvena ovca Dolly , prva klonirana životinja, klonirana je još 1996 godine i živela je do 2003. Do danas je uspešno kloniran veliki broj različitih životinjskih vrsta, uključujući krave, svinje, konje, mačke, pse, jelene, miševe, pacove, itd. U Americi za oko 50.000 $ možete da klonirate svog kućnog ljubimca.
Pitanje koje se često postavlja je da li je kloniranje ljudi izvodljivo.
Reproduktivno kloniranje ljudi je teoretski moguće; najvažniji tehnološki preduslovi su ispunjeni (iako ne svi). Medjutim, kloniranje ljudi je praktično u domenu naučne fantastike; velikom delom zbog skoro nerešivih etičkih pitanja.
Misaoni eksperiment
Zamislimo sledeći scenario, ponavljam (!) potpuno u domenu naučne fantastike.
Želimo da kloniramo Jovana. Prvo, potrebna nam je samo jedna njegova somatska ćelija. Zašto? Zato što (skoro) svaka ćelija u našem organizmu sadrži isti set DNK. Od Jovana uzimamo ćeliju kože, i istovremeno uzimamo jajnu ćeliju donorke (nazovimo je Marija). Marijinoj jajnoj ćeliji uklanjamo sopstveno jedro (jajne ćelije sadrže samo pola DNK u jedru; one “čekaju” da budu oplodjene i dobiju drugu polovinu DNK iz spermatozoida). Potom je spajamo sa Jovanovom ćelijom. Neoplodjena Marijina jajna ćelija “prihvata” Jovanovo jedro sa njegovom DNK; i pošto sada poseduje obe polovine DNK (tj. potpun set) ova jajna ćelija veruje da je oplodjena! Time se završava Marijina uloga.
Dobijeni embrion se prenosi u sledeću, treću osobu u našoj priči - surogat majku. Nazovimo je Jelena. Jelena je trudna, nosi bebu i nakon devet meseci radja bebu Jovicu.
Jovica nije Jovanovo dete; on je genetički identična jedinka. On jeste Jovan!
Etička pitanja
Etičko pitanje koje se postavlje jeste – kako će Jovica, beba bez biološke mame i biološkog tate, da raste, da odraste? Kakav je Jovicin pravni status? Da li Jovan ima pravo nad svojom genetičkom kopijom, Jovicom? Šta Jovica može da očekuje od Jovana po pravnoj osnovi, a šta od „naručioca“ kloniranja? Marija je donirala jajnu ćeliju, Jelena je surogat majka; sa Jovicom nemaju nikakvu biološku povezanost.
Važno je razumeti da Jovica nikada neće postati Jovan. Ličnost, emocije i stavovi nisu samo odredjeni genetikom, već se velikim delom formiraju i u zavisnosti od okruženja u kome živimo i rastemo. U kakvu osobu će Jovica da se razvije zavisi i od sredine, vaspitanja, porodice, prijatelja, od obrazovanja. Čak ni klonirani kućni ljubimci u Americi nisu identični sa originalom, zbog interakcije gena i sredine (epigenetika), i pokazuju čak i razlike u boji krzna i ponašanju.
Pored nerešivih etičkih pitanja, kloniranje ljudi je u domenu naučne fantastike i zbog tehničkih problema. Da bi se rodila Dolly, bilo je potrebno klonirati 277 embriona! Proces je neefikasan, praćen komplikacijama, genetskim greškama, kao i nepredvidljivim zdravstvenim problemima. A tu je i problem skraćenih telomera; o tome drugom prilikom.