U današnjem svetu prepunom dostupnih informacija važno je razlikovati znanje, razumevanje, i subjektivne doživljaje intuicije i logike.
Znanje je posedovanje činjenica ali ne podrazumeva uvek i razumevanje istih. Znam za crne rupe, ali iskreno, ne razumem ih. Verujem onima koju su ih razumeli, ekspertima. Za mene je razumevanje povezano sa posebnim osećajem, sa mojim “aha” efektom potkrepljenim činjenicama koje sam u potpunosti shvatila. Zato je učenje dugotrajan proces; nije dovoljno samo naučiti podatke već steći saznanja, razumeti. Imamo google, dostupne vesti iz celog sveta, sve nam je na raspolaganju. Kao društvo znamo mnogo, ali osećamo i razumemo malo.
Kao što se T. S. Eliot upitao:
“Where is the wisdom we have lost in knowledge? Where is the knowledge we have lost in information?”.
Možda bi bio ogroman korak ako bismo se složili da nije neophodno da mi svi o svemu imamo mišljenje i stav. Dovoljno je verovati u stručnost drugih. Ako ulazim u avion, ne moram pre toga da učim o letenju; ja verujem da pilot zna šta radi.
Stvaranje prosvećenog društva počinje od najmladjih, od škole. Što je više obrazovanih i pismenih ljudi, više verujemo jedni drugima, i manje su posledice po društvo.
Nije iznenadjujuće da Daning—Krugerov kognitivni poremećaj upravo pogadja osobe s manjkom znanja. Takve osobe, često apsolutne neznalice u odredjenoj oblasti, “pate” od iluzorne i nerealne superiornosti i ubedjene su da znaju i više od priznatih stručnjaka. Ovakav gubitak dodira sa stvarnošću, podržan istorijskim trenutkom ili odredjenim interesima, može biti opasnost i po celo društvo.
Comments