Lekar kuge je jedna od najprepoznatljivijih figura srednjeg veka, ali ujedno i najstrašnijih. Kako do pronalska antibiotika nije bilo leka za kugu, pojavljivanje lekara u jezivoj odori i sa maskom čiji kljun je bio pun biljaka za koje se smatralo da sprečavaju infekciju, nosilo je sa sobom upozorenje, osećaj straha i miris smrti, više nego što je davalo nadu za izlečenjem.
Uzročnik kuge
Kugu uzrokuje bakterija Jersinia pestis (Yersinia pestis). Kuga je zoonoza (bolest koju čovek dobija od životinja). Glodari, posebno pacovi, su prirodni rezervoari ove bakterije. Da bi se čovek zarazio, potreban je posrednik, takozvani vektor – organizam koji bi preneo bakteriju sa pacova na čoveka. U slučaju kuge, to je Xenopsylla cheopis= buva.
Kada iz pacova predje u buvu, bakterija Jersinia pestis koristi genijalan trik – blokira gornji probavni sistem buve tako da je buva stalno gladna i u očajanju sve češće pokušava da sisa krv. Kada pacov ugine, ukoliko je čovek u blizini, buva može da predje na čoveka. Zbog pomenute blokade, prilikom pokušaja sisanja krvi, buva povraća bakterijama kontaminiranu sluz u svog domaćina, čoveka. Time započinje širenje bakterija po limfnom sistemu, i nakon inkubacije od 3 do 5 dana razvija se bolest kuge.
Simptomatika i lečenje
Simptomi opšte infekcije, sa povišenom temperaturom i sa malaksalošću, se javljaju naglo a po daljem kliničkom toku razlikuju se bubonska, plućna i septična kuga. Najčešći oblik je bubonska kuga koja se odlikuje uvećanim i bolnim žlezdama (buboni). Kod plućne kuge se pored kašlja javlja i cijanoza (modra boja). Kuga se dalje prenosi kontaktom sa inficiranim bolesnikom, putem aerosola.
Do pronalaska antibiotika, kuga se najčešće završavala smrću. Zato je kuga u srednjem veku i nosila ime - crna smrt. Od crne smrti je u srednjem veku umrla trećina evropske populacije, i po nekim izvorima broj umrlih je iznosio čak do 200 milona.
Kuga u savremenom svetu
Iako retko, kuga se još uvek pojavljuje u savremenom svetu. Po podacima WHO, svake godine se prijavljuje do 2000 slučajeva kuge širom sveta. Kuga se leči ranom i energičnom terapijom antibioticima (tetraciklin i streptomycin). CDC (Central for Disease Control and Prevention) objavljuje na svojoj web stranici informativni materijal:
Izvor:
Knjiga "Patient zero", Lydia Kang