Još kao deca smo naučili ne samo kakav ukus ima, već i koje je boje.
Ali, zašto je krv crvene boje? I, da li je krv baš uvek iste crvene boje?
Ali, moje vene izgledaju prilično plavo (a nisam princeza)…A vaše? Kako to?
Da počnemo od onoga što našoj krvi daje crvenu boju, a to je protein koji se zove - hemoglobin.
Crvena krvna zrnca (eritrociti) su 90% izgraðena upravo od hemoglobina čija je funkcija da prenosi kiseonik iz pluća do svih naših tkiva i ćelija. Hemoglobin se sastoji od četiri globulinske jedinice od kojih svaka sadrži po jedan atom gvožða (Fe) = znači ukupno četiri atoma Fe u jednom hemoglobinu i upravo je gvožðe zaslužno za crvenu boju krvi. Kada udahnemo, kiseonik (O2) se u plućima vezuje za gvožðe jedne globulinske jedinice, a taj proces je kooperativan - olakšava vezivanje drugog molekula O2 za gvoždje druge jedinice ovog proteina (setimo se - ukupno četiri). Prostorna struktura proteina se time menja (sa kiseonikom naziva se = oksihemoglobin) ali i boja hemoglobina a time i crvenih krvnih zrnaca i naše krvi: menja se u - SVETLO CRVENU. Krv sada transportuje kiseonik do naših ćelija, otpušta ga (ponovo kooperativan proces) čime se boja hemoglobina ali i krvi menja u - TAMNO CRVENU (bez kiseonika = dezoksihemoglobin). Znači bez kiseonika krv je tamno crvene boje. Ovo ste sigurno zapazili više puta: kada vam vade krv iz vene, izuzetno je tamna - jer u venama teče krv bez kiseonika i vraća se u srce koje će krv sprovesti u pluća po novu dozu O2.
Da li to onda znači da bi krv bez hemoglobina bila bezbojna, ili druge boje? Da, uzmimo za primer insekte. Ako ste nekada ubili neku bubu, videli ste da ne teče crvena krv (oprez - krv kod komarca je NAŠA krv!). Insekti poseduju otvoreni krvni sistem, njihovi organi praktično plivaju u krvi (tačnije u hemolimfi). Krv kod insekata NE transportuje kiseonik (već tu funkciju preuzimaju otvori traheje), krv nema hemoglobin i zato i krv nije crvene boje.
Razumeli smo zašto je ljudska krv uvek crvena (ali različitih nijansi), ali kako onda da su naše vene koje vidimo kroz kožu - PLAVE? E pa nisu. U pitanju je OPTIČKA VARKA. Kada svetlost pada na kožu, koža apsorbuje dosta crvenog svetla (a što je apsorbcija bolja – to se boja manje vidi). S druge strane, plava svetlost ne prodire duboko u tkivo kao crvena već se reflektuje sa vena blizu kože nazad u naše oči (fotka koja pokazuje vidljivi spektar i prodiranje boja u kožu je priložena). Efekat je sličan optičkoj iluziji zalaska sunca (ali obrnutih boja) - belo sunce deluje crveno jer se u ovom slučaju apsorbuje plava boja od strane atmosfere, a crvena reflektuje.
Čitala sam ranije da je upravo ova optička varka plavih vena nešto što je zaslužno za izraz “plave krvi” kod plemića. U srednjovekovnoj Španiji, kada su Mavarci ugledali svetle Germane, kod kojih se logično vene više vide, zbog plave boje vena su zaključili da ovi visoki, plavi ljudi i dobri ratnici imaju plavu krv.
Zanimljivo: naše telo je pravi ekspert u reciklaži i pažljivo je sa svojim resursima. Svakih 120 dana naše telo razgraðuje stare eritrocite ali čuva gvožðe iz hemoglobina koje potom ugraðuje u novi hemoglobin, nova crvena krvna zrnca. I ne samo to. Kao rezerva u slučaju potreba (patologije, krvarenja) gvožðe se akumilira i u proteinu zvanom - feritin, koji se pretežno nalazi u jetri.