Nietzsche nije nikada razmišljao o pitanjima koja to nisu. Nije se rasipao.
I zato je bio tako pametan, kaže.
(Ecce Homo)
Ne znam da li sa godinama postajem pametnija, ali svakako bolje razumem Nietzsche-a. I odbijam da se trošim na nevažno, sporedno.
Možda je to mudrost.
Spinoza je rekao da ako bi kamen koji ste bacili imao razum, taj kamen bi mislio da vazduhom leti svojom voljom.
Da li smo svi mi, ponekad, ili uvek - kamenje koje je još uvek u vazduhu? Pre pada?
Šta je za vas tišina?
Za mene, vreme kada sam u sebi i samo sa sobom.
Trenutak kada i moj unutrašnji glas ćuti kako bih čula sebe, a ne samo svoj odjek.
Ne delim ja svoje tišine olako, ali onaj ko njih razume - shvata mene.
Drage moje, da li ste i vi
...PREVIŠE?
Previše glasne.
Previše slobodne.
Previše ambiciozne.
Previše uporne.
Previše nasmejane.
Previše ženstvene.
Previše samostalne.
Previše našminkane.
Previše uspešne.
Previše pametne.
Previše otvorene.
Previše napadne.
Previše smele.
Previše zahtevne.
Previše tvrdoglave.
Previše emotivne.
Previše seksi.
Previše SVOJE?
Previše ŽENE?
E neka smo!
Goethe u Faustu kaže da je čoveku potreban razum samo kako bi bio veća životinja od samih životinja.
Da li ste ukrotili sopstvenu?
Ili je puštate da slobodna u snovima reži, kao ja moju?
Samokontrola nije uvek moralnost.
Arthur Schopenhauer je rekao da smo svake večeri za jedan dan siromašniji.
Ja dodajem: ali i za iskustvo bogatiji.
Kada u snu poletite, rasterajte krilima oblake, da vam zvezdice put pokažu. Put ka vama samima.
Biti u skladu sa samim sobom nije uvek lako. U stvari, najteži je zadak koji imamo. Jednostavno je odgovoriti na očekivanja drugih - njih i ne moramo da ispunimo. Teško je ostati veran sopstvenim ubeđenjima i zadovoljiti sopstvena očekivanja - a samo sebe, ne smemo razočarati.
Zadržite trenutak, da kratko kao večnost traje. Jer, trenutak je sve. Savršeno neponovljiv, zaustavlja svet.
Ceo život je jedan tren.
"Ako uvek idemo stazom kojom je neko već prošao, kako onda da ostavimo svoj trag?"
iz moje dečije knjige
„Devojčica i boginja“
Bombardovane slikama uspeha, prožete tudjim očekivanjima, sve mi nosimo u sebi ideje o tome kakav život moramo da vodimo, i KO mi treba da budemo. Moderno društvo je puno brzih rešenja: udaj se dobro, uzmi antidepresiv, kupi sebi nešto, nadji ljubavnika...
Moje rešenje je: hrabrost da budemo ono što jesmo, da ne živimo kao da se čuvamo za kasnije.
Odstranimo pasivnost, ne čekajmo na tudje odgovore, već živimo - trošimo osmehe i suze, bez obzira šta drugi o tome misle.
Jer, mi živimo svoj život, za sebe.
A kao žene, to uvek znači i da živimo za druge.